Stromatoliti su se počeli formirati prije 3 i po milijarde godina u plitkoj vodi, spajanjem cijanobakterija (plavo-zelene alge) sa mikročesticama prašine i peska. Oni sadrže i neke od najstarijih tragova o životu na Zemlji.
Svašta sam ja još pročitala o njima, uglavnom su tekstovi na Engleskom i sa naučnog aspekta, te se ne bih bavila prevodjenjem, jer same ove dve rečenice iznad su mi jako fascinantne …
Možete li da zamislite neke alge pre mnogo, mnogo godina kako pod pritiskom prašine i peska i ko zna čega još stvaraju jedno lice, koje levim okom namiguje srce ;) dobro, taj detalj dobio se obradom, ali možete li da zamislite komad Stromatolita koji je nekad davno bio neka muljevina u blatu i nekog starijeg sedog gospodina koji sa radošću voli da obradjuje Stromatolite, ali mu je posao težak, naporan i ne mnogo plaćen … E pa sad, taj naš gospodin Gustav, recimo, već pri kraju radnog vremena reši da obradi komad bivše alge i onako, u teksas tregerima i kariranoj kosulji, glanca komad (ili šta god već, nemam ideju kako ide postupak) i dobija jedno peruansko (htedoh da spomenem Maye, ali bilo bi pretenciozno :D ) lice koje je malo namršteno, ali namiguje levim srcem ili levo oko signalizuje da je kao fol namršten…
U svakom slučaju, naš komad možda i ima 2 srca, levo je ok, desno onako … Ne liči da ga je Zemlja napravila, jel da? Ali je čudesan, to mu ne možemo osporiti …
Jel mozete da zamislite kako je Gustav bio radostan kada je obradio tu neku algu, pomešanu sa malo prašine i peska u nekom plitkom mulju pre 3,5 milijade godina …
Mnogo je to srećnih slučajnosti za mali kamen 3x4cm, srećan on, a vala i ja, koji splet okolnosti da dodje u moje ruke posle 3,5 milijarde godina :D
Ja sam ga dalje malo upakovala sa Granatom u privezak, te je spreman da život životari dalje kod nekog drugog ...
