Uh, kako početi :/ ovih dana imala sam par neprijatnih iznenađenja u vidu Resavske škole, poprilično sam se iznenadila, ne znam zašto, trebalo je i da očekujem … Ali eto, u jednom slučaju nisam mogla da verujem koliko ljudi daleko idu : ( ja razumem nedostatak inspiracije i da rad liči jedan na drugi, ali praviti identičan nakit i to loše, jako loše … Dođe mi kao poniženje! Molim lepo, drage moje, ako ovo čitate i planirate da iskopirate nesto učinite to kako valja, musavi transferi, krive linije, boje kao da su deca od 3 godine bojila, loše savijeni pinovi… mislim stvarno! Nema smisla :/
Ovde ne govorim o tome kako sam inspirisala nekog pa je nastao novi savršen komad nakita, kao sto sam jednom bila počastvovana i obaveštena … Srce mi je bilo puno, zaista … Verujte, to i ja radim, nismo sami na ovom svetu i ljudi su inspiracija i to je ok. Ovde govorim o copy paste varijanti, od identičnog oblika i motiva, preko perlice iste boje na transferu. I onda se pitam … Zar nije cilj umetnosti da izvučeš najbolje iz sebe i preneseš na nešto nosivo, u našem slučaju nakit … Gde je emotivna, moralna satisfakcija tih osoba?! Pa jel cilj samo prodati? Ne znam, meni nije, vise mi znači kada mi neko kaže da sam originalna, da je sve precizno, uredno nego kada dobijem 300din za minđuše, 1000din za ogrlicu i slicno … Lep je to osećaj drage moje, manite se Resavske škole…
